493. Strane ISBN 978-86-83465-69-9

TEOREME, AFORIZMI I MAKSIME
(2008-2011)

…Ovakve knjige se ne čitaju one se misle i promišljaju, imaju svoj, da tako kažemo, “unutra ugrađeni” sadržaj, bolje reći “srž”. Zato se pred svakim retkom ove knjige, bilo da se profiliše sentenca, brizne aforizam ili izlaže čitava teorema, zastaje i, naravno misli. Teško je to “tkanje”. Upredeni su mnogi “konci” šarenolike ljudske egzistencije – oseća se tegoban rad misli da se što svestranije i osvetli, i razjasni, a i u celinu uobliči.
Dakle, ovo je knjiga koja duboko, kao istraživačko svrdlo prodire u arheološke slojeve i “godove” uzrastanja čoveka u Čoveka kojem je dosuđen prometejsko isusovski mučenički venac da sve i o svemu misli, da se ni sa jednim konačnim ne miri, da kruži – kako Kafka u jednočinki Let oko svetiljke zapisa…
Pisci, dabome, pišu da bi bili čitani, a naš Milan Dragović da bi čitaoci mislili! Jer, zna on: čitanje radi radnje je zabava, a čitanje koje čitaoca “muči” pa nagoni da produži tekst svojim monologom ili, pak, unutrašnjim dijalogom po principu pro et contra – to je prava pedagogija humanizma.
Nema – s pravom se to može reći – “kutka” čovekovog i društvenog života u koji Milan u ovoj velikoj filozofskoj heksalogiji nije bar “zavirio”.
Milan Dragović se ovom knjigom upisuje u – uslovno, naravno sveznadare. Po Šopenhauoru svaki naslov je “monogram sadržine”, sledstveno tome trodelna prizma “Teoreme”, ”Aforizmi” i “Maksime” reflektovala je pravi kaleidoskop beskrajne “slike i prilike”…
Milan je stvorio umnu knjigu pitalica, ali i odgovora ratovao sa apsurdom i mračnim silama Onostranog, prosvetlio vidike Nadom, odvojio zlato plodova od “kukolja” obmana, vojevao istinom – i samo istinom – upravo za Čoveka!
 

Iz recenzije
dr. Miodraga D. Ignjatovića
 

---

 

*

Umjesto da je sama sebi interes –
Današnja istina je uvjerenje u službi interesa.

*

Oblik stvari je samo njihova forma –
Praznina stvari je njihova suština.
Ljudi se mogu zvati kako hoće:
Ali se svako izbori za značenje svog imena.

*

Poražavajuća je tišina nijemih za svaku izgovorenu riječ.
Slijepi nas posramljuju šta vidimo ono šta činimo.
Gluhi slušaju vapaj naše duše…
Hoće li ljubav spasiti svijet? Ako vjere nemamo
kako da živimo!

*

Prekoviše iskren čovjek izaziva jezu i divljenje kao oštrica
katane, pred kojom laž kroz žrtvu na oltaru istine, traži
svoje oslobođenje, a duša kroz hladan sjaj oštrice traži
plamen vatre za svoje pročišćenje.

*

Život je čudo! Kada prođe jedan dan, mi istovremeno imamo
i jedan dan života više i jedan dan života manje.

*

Epitaf:
“Neka ćuti onaj čija ljubav nije jača od moći govora!”